Драгољуб Михаиловић - Чича

РАНИ ЖИВОТ И КАРИЈЕРА ЂЕНЕРАЛА ДРАГОЉУБА МИХАИЛОВИЂА

ДРАГОЉУБ Михаиловић се родио у градићу Ивањица у Србији, у породици среског писара Михаила Михаиловића. Заједно са својом сестром Јелицом и Милицом је рано остао без родитеља, па се преселио у Београд где је живео под старатељством стрица Владимира Михаиловића, ветеринарског мајора тадашње српске краљевске војске. Године 1910. се уписао у Нижу школу Војне академије у Београду.

Михаиловић је као питомац Академије у септембру 1912. послан у први балкански рат, те се истакао храброшћу у кумановској битци. У лето 1913. је учествовао у другом балканском рату и добио Златну медаљу за храброст. Након тога је враћен у Београд ради наставка школовања на Војној академији.

Његово даље школовање се прекинуло избијањем првог светског рата. Михаиловић, сада потпоручник, је учествовао у церској битци, колубарској битци, а након инвазије Централних сила на Србију 1915. године и у повлачењу српске војске кроз Црну Гору и Албанију. Године [1916]. је заједно са српском војском био смештен на острву Крф, а касније је послан на солунски фронт. Тамо је 11.9. 1916. тешко рањен, али се неколико месеци касније вратио у службу.

Рат је завршио у редовима Југословенске дивизије гдје је унапређен у чин поручника, а у септембру 1918. је учествовао у пробоју солунског фронта.

По завршетку рата поручник Михаиловић је служио у Скопљу, а краће време у Краљевој гарди, одакле је избачен због дисциплинског прекршаја.

Године 1920. се оженио Јелицом Бранковић с којом ће имати синове Бранка, Љубивоја и Војислава, те кћи Гордану. Тих је година наставио напредовање у служби те је од 1926. године служио у Генералштабу. Године 1930. је Михаиловић, тада у чину потпуковника, послан на додатно усавршавање у Париз гдје се срео и спријатељио с будућим француским војсковођом и државником Шарл де Голом..

Михаиловић је након тога служио као југословенски војни аташе у Софији, одакле је протеран наводно због непримерених контаката с бугарским официрима, те у Чехословачкој. Од 1937. је поновно на служби у Љубљани, где је био начелник штаба Дравске дивизијске области, а од 1940. године је наставник на Војној академији у Београду. Због јавног изношења ставова против Сила Осовине је дисциплински кажњен од стране свог претпостављеног, генерала Милана Недића, те послан у Мостар.]ДРАГОЉУБ Михаиловић се родио у градићу Ивањица у Србији, у породици среског писара Михаила Михаиловића. Заједно са својом сестром Јелицом и Милицом је рано остао без родитеља, па се преселио у Београд где је живео под старатељством стрица Владимира Михаиловића, ветеринарског мајора тадашње српске краљевске војске. Године 1910. се уписао у Нижу школу Војне академије у Београду.

Михаиловић је као питомац Академије у септембру 1912. послан у први балкански рат, те се истакао храброшћу у кумановској битци. У лето 1913. је учествовао у другом балканском рату и добио Златну медаљу за храброст. Након тога је враћен у Београд ради наставка школовања на Војној академији.

Његово даље школовање се прекинуло избијањем првог светског рата. Михаиловић, сада потпоручник, је учествовао у церској битци, колубарској битци, а након инвазије Централних сила на Србију 1915. године и у повлачењу српске војске кроз Црну Гору и Албанију. Године [1916]. је заједно са српском војском био смештен на острву Крф, а касније је послан на солунски фронт. Тамо је 11.9. 1916. тешко рањен, али се неколико месеци касније вратио у службу.

Рат је завршио у редовима Југословенске дивизије гдје је унапређен у чин поручника, а у септембру 1918. је учествовао у пробоју солунског фронта.

По завршетку рата поручник Михаиловић је служио у Скопљу, а краће време у Краљевој гарди, одакле је избачен због дисциплинског прекршаја.

Године 1920. се оженио Јелицом Бранковић с којом ће имати синове Бранка, Љубивоја и Војислава, те кћи Гордану. Тих је година наставио напредовање у служби те је од 1926. године служио у Генералштабу. Године 1930. је Михаиловић, тада у чину потпуковника, послан на додатно усавршавање у Париз гдје се срео и спријатељио с будућим француским војсковођом и државником Шарл де Голом..

Михаиловић је након тога служио као југословенски војни аташе у Софији, одакле је протеран наводно због непримерених контаката с бугарским официрима, те у Чехословачкој. Од 1937. је поновно на служби у Љубљани, где је био начелник штаба Дравске дивизијске области, а од 1940. године је наставник на Војној академији у Београду. Због јавног изношења ставова против Сила Осовине је дисциплински кажњен од стране свог претпостављеног, генерала Милана Недића, те послан у Мостар.

» ЂЕНЕРАЛ ДРАГОЉУБ ДРАЖА МИХАИЛОВИЋ