ЂЕНЕРАЛ ДРАГОЉУБ ДРАЖА МИХАИЛОВИЋ

Нешто пре поноћи,како је записано у протоколу крштених,27.априла 1893,у Ивањици,покрај реке Моравице,рођен је Драгољуб Дража Михаиловић.Дражин отац звао се Михаило,а мајка Смиљана. После Драже,Михаило и Смиљана су добили две ћерке- Милицу (1894) и Јелицу (1895).Милица је преминула млада 1905.године.Јелица је дипломирала архитектуру у Београду,чим је овај факултет основан,а запослила се у општини града Београда.Убили су је комунисти кад су освајали Београд.

Дража,Милица и Јелица,рано су остали без родитеља.Михаило је умро одмах по Јеличином рођењу,од туберкулозе,а Смиљана пет година касније.Старање о сирочићима преузео је један од четворице стричева,Владимир. Пошто је завршио четири разреда основне школе,Дража је у јесен 1904.године уписан у први разред треће мушке гимназије.Дража је у овој гимназији завршио прва три разреда,а следећа три у другој београдској гимназији.У обе гимназије је спадао у ред најбољих ђака. 1.септембра 1910.године,Дража је ступио у 43.класу ниже школе војне академије у Београду.Након шест месеци,био је унапређен у чин питомца-каплара,а после тачно две године у чин питомца-поднаредника.Али уместо на трећу годину студија,тог септембра 1912.,43.класа ниже школе војне академије морала је у рат против Турака,а одмах потом 1913. против Бугара. Дража је био у IV прекобројном пуку динарске дивизије,на дужности ађутанту у 1.батаљону,па је био упућен на бојиште.ИВ прекобројни пук формиран је од стране динарске дивизије,али је придодат дунавској дивизији II позива.,да би имала четири пешадијска пука,тако да је учествовао у бици код Куманова.

Након ове битке,унапређен је за наредника и одликован је сребрном медаљом за храброст.У ИИ балканском рату 1913. против Бугара,IV прекобројни пук је опет био у саставу дунавске дивизије II позива,на правцу од страцина до криве паланке,али је убрзо одвојен и додан моравској дивизији ИИ позива и учествовао у борбама на Злетовској реци и даље на Кочанима.Дража је учествовао не код ађутанта већ водника једне пешадијске чете.Био је рањен и одликован златном медаљом за храброст,а ускоро,18.јула,биће произведен са својом класом у чин потпоручника. Одмор између два рата је кратко трајао пошто је избила Аранутска побуна,Дража је кренуо пут рашке области.После неколико месеци је враћен у Београд на дошколовавање.Већ наредног лета,наш јунак поново мења школу за ров,чиме се осујећује његов прелазак из пешадије у артиљерију. У Први св.рат,Дража је ступио у ИИИ прекобројном пешадијском пуку И позива,који је припадао Дринској дивизији.У Церској бици је учествовао као водник3.чете,1.батаљона,капетана II класе-Чедомира Станојловића.

Потпоручник Драгољуб Михајловић:у борби хладан и присебан нарочито 24. и 25. октобра на Костајнику и 7.новембра на Пламомишту,где је остао на положају и ако му је батаљон одступио:предлог златне медаље за храброст. Ратну 1915.годину Дражин III прекобројни пешадијски пук започео је код Шабца,почетком јула,да би крајем септембра наставио борбу против Немаца у околини Пожаревца.Ту је добио нову дужост:Командир 4.чете 3.батаљона.Због великих губитака Дражин батаљон је расформиран 10.октобра.Тада је Дража прекомандован у пуковско митраљеско оделење,које је имало четири митраљеза заплењена од Аустроугара. Друга половина октобра и почетак новембра протекли су у повлачењу српске војске према југу.

Половином месеца је почела албанска голгота.У саставу митраљеског оделења,Дража се повлачио Беране-Подгорица-Скадар. Дражин III прекобројни пук је 9.фебруара 1916.прекомандован у вардарску дивизију,да би следећег дана био упућен у логор Ипсос. Од 15.фебруара 1916. Дража је у саставу митраљеског оделења 2.батаљона XXIII пешадијског пука вардарске дивизије.Бродом «Абда» дражина јединица је 22.априла напустила Крф и кренула пут Солунског фронта. На овоме фронту,Дража је учествовао у борбама на Острвском језеру,Горничеву,код Жиове,на Котама 1050 и 1368,на Соколцу,Зеленим брду,Говедарском камену и Добром пољу.У бици код села Неокази,Дража је тешко рањен.Лекарска комисија је проценила да Дража због последица рањавања «више није за строј»,па је понудила «службу у позадини».Дража је то одбио.После опоравка се вратио на линију фронта априла 1917.У саставу Југословенске дивизије је учествовао у пробоју солунског фронта.25.јануара је унапређен у чин поручника. Орден белог орла са мачевима IV реда добио је 14.јануара 1918.

Друго митраљеско оделење,одликовано је златном медаљом за храброст.Дража је добио и енглески војни крст,једини у својој дивизији.На Косову и Метохији је боравио све до краја 1918. упућен на гушење Арнаутске побуне. У јесен 1919.предложен је за прелазак у КРАЉЕВУ ГАРДУ у Београду.Поручник Михаиловић постао је водник 3.чете 1.батаљона пешадијског пука краљеве гарде. Дража се није ту дуго задржао због инцидента у кафани «Слобода» уочи поноћи 31.децембра.Гардијски поручник Бухоњицки је држао говор у којој је похвално споменуо бољшевичку револуцију.Кад су му претили због тога,Дража је извадио пиштољ,репетирао и ставио на сто,рекавши : ДА ВИДИМО КО ЈЕ БОЉИ СРБИН ОД МЕНЕ.Добио је 15 дана затвора,после је враћен у XXVIII пешадијски пук у Скопље.14.октобра је унапређен за капетана ИИ класе. 1920.Дража се оженио Јелицом Бранковић,ћерком пуковника Јеврема Бранковића.Изродили су четворо деце:Бранка,Љубивоја,Војислава и Гордану.Једино је Гордана наставила свој живот,данас живи у Београду као лекар у пензији. Као капетан,Дража је годину и по дана радио у обавештајном оделењу,а шест месеци у наставном оделењу.Мајорски испит је положио 16.марта 1925. да би 17.децембра био унапређен у чин мајора.

Следи превођење у ђенералштабну струку 24.фебруара 1926. које се може поредити са данашњом титулом доктора војних наука.Тако јеДража стао у ред најелитнијих официра. 17.децембра униформу је украсио орденом југословенске круне ИВ реда.Чин пуковника је добио за Васкрс 1930.године. Службу у краљевој гарди Дража је завршио 14.фебруара 1935,кад је прекомандован у организацијско оделење ђенералштаба министарства војске и морнарице.Ту је остао само до 28.маја када је дошла наредба за одлазак у Софију на место војног аташеа.!936.је премештен за аташеа у Прагу.1939.Дража се враћаа у Љубљану.

Током 1940.године неколико пута су забележени Дражини антихитлеровски испди.Генерал Недић даје Дражи 30 дана затвора због напада на Хитлера у енглеској амбасади на пријему. Недуго затим,Србију гази комунистичка чизма и Тито који »завијају» Србију у црвено.Дражу су комунисти ухапсили где су га свакодневно у затвору дрогирали инјекцијама «Мескалина».Осуђен је на стрељање али је убијен од стране партизана у ноћи између 16. и 17. јула 1946. Беда злочиначке комунистичке политике покосила је најбоље у нашем народу,међу њима и ђенерала Драгољуба Михаиловића.У сећању је остао подвиг,као некад Лазаров,који ће вјеки вјеков надахњивати нова србска поколења.

Објављено са сагласношћу ИП " ПОГЛЕДИ " Крагујевац

Број порука : 2 Join date : 02.02.2009

Дражи, Бесмртнику

Поникао у сенци горе Светог Влаха
и српска га мати задојила млеком,
и растао с праском слободарског маха
кад је крв Србије отицала реком.

Стога пали барјак подиже из блата
онда кад душманин на српско тло стаде
и кад,као Јуда,брат издаде брата
и српским земљама ропска тама паде.

Храбро је бранио Српко и Србију
од дивљачког беса Кремља и Берлина,
и кад беше подло остављен од свију
смакоше га гнусни агенти Стаљина.

Тајно га убише и хумку сакрише,
да злочином смање његов дух и лик
али Дража смрћу заблиста још више
и као Кнез Лазар поста бесмртник.

Без дела и духа и Дражина лика
са чим би пред нове нараштаје стали,
и да њега,славног бесмртника,
шта би у лист наших дана записали?

И као што нико сунце не угаси,
нити безбожништво смањи славу Бога,
Дражино ће име српски род да краси
док год земљом гази Србинова нога.

Драгослав Драгутиновић,1946

» Драгољуб Михаиловић - Чича