ПОТПУКОВНИК НИКОЛА КАЛАБИЋ

НИКОЛА КАЛАБИЋ ЈЕ РОЂЕН 20. ДЕЦЕМБРА 1906. ГОДИНЕ У ПОДНОВЉУ КОД ДЕРВЕНТЕ, НА СЕВЕРУ БОСНЕ, ОД ОЦА МИЛАНА И МАЈКЕ ЈОКЕ. ИМА СЕСТРУ АНГЕЛИНУ, РОЂЕНУ 1912. ГОДИНЕ, КОЈА ДАНАС ЖИВИ У ВАЉЕВУ. НИКОЛИН ОТАЦ СЕ РАЗВЕО ОД ЈОКЕ ПОСЛЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА, И ЗАТИМ СЕ ЖЕНИО ЈОШ ТРИ ПУТА. НИКОЛУ ЈЕ У ПОЧЕТКУ ВОДИО СА СОБОМ, ТАКО ДА СЕ ОН ШКОЛОВАО У МЕСТИМА ОЧЕВОГ СЛУЖБОВАЊА, А НАКРАТКО И У НОВОМ ПАЗАРУ. АЛИ ОД НЕКОГ ВРЕМЕНА, МОЖДА И ЗБОГ БАТИНА КОЈЕ ЈЕ ДОБИЈАО ОД ОЦА, НИКОЛА ПОНОВО ЖИВИ СА МАЈКОМ И СЕСТРОМ. ЗАВРШИО ЈЕ ШЕСТ РАЗРЕДА ГИМНАЗИЈЕ, А ЗАТИМ ЈЕ УПИСАО ГЕОДЕЗИЈУ У БЕОГРАДУ. НА СТУДИЈАМА ЈЕ УПОЗНАО ГОДИНУ ДАНА МЛАЂУ КОЛЕГИНИЦУ БОРКУ, РОЂЕНУ У РАЈКОВИЋИМА КОД ВАЉЕВА, У ПОРОДИЦИ СТАРИХ РАДИКАЛА-ПАШИЋЕВАЦА. БОРКА И НИКОЛА ВЕНЧАЛИ СУ СЕ 1929. ГОДИНЕ У ВАЉЕВСКОЈ ЦРКВИ, А СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ, ТРЕЋЕГ АВГУСТА, РОДИЛИ СУ ИМ СЕ БЛИЗАНЦИ МИРЈАНА И МИЛАН.

ПРВУ СЛУЖБУ ДОБИЛИ СУ У БЕОГРАДУ. УСЛЕДИО ЈЕ ПРЕМЕШТАЈ У АРАНЂЕЛОВАЦ, И НАЈЗАД У ВАЉЕВО, ГДЕ КАЛАБИЋИ И ДАНАС ЖИВЕ. НИКОЛА КАЛАБИЋ ЈЕ ДО ПОЧЕТКА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА РАДИО У ВАЉЕВСКОЈ КАТАСТАРСКОЈ УПРАВИ. БИО ЈЕ ВЕЛИКИ ВЕСЕЉАК И НЕОБИЧНО ДРУШТВЕН ЧОВЕК, ТАКО ДА ЈЕ ИМАО ПЕДЕСЕТАК КУМСТАВА.ПРВИ ДАН РАТА, 6. АПРИЛА 1941. ГОДИНЕ, РЕЗЕРВНОГ ПОРУЧНИКА НИКОЛУ КАЛАБИЋА ЗАТЕКАО ЈЕ У КРЕВЕТУ: НОГА МУ ЈЕ БИЛА У ГИПСУ ЗБОГ ПОВРЕДЕ У САОБРАЋАЈНОЈ НЕСРЕЋИ. СКИНУО ЈЕ ГИПС И ОТИШАО У ШАБАЦ, ГДЕ МУ ЈЕ БИО РАТНИ РАСПОРЕД. ВРАТИО СЕ КУЋИ ПОСЛЕ ДВАДЕСЕТАК ДАНА, СА ПРИЧОМ О РАСУЛУ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ. УСКОРО ЈЕ САЗНАО ДА СЕ У НЕМАЧКОМ ЗАРОБЉЕНИШТВУ, РАЊЕН, НАЛАЗИ ГЕНЕРАЛ ЉУБА НОВАКОВИЋ, КОМАНДАНТ ВАЉЕВСКОГ ГАРНИЗОНА ''ПЕТИ ПУК''. ПОМОГАО ЈЕ ГЕНЕРАЛУ ДА СЕ ИЗВУЧЕ, А ЗАТИМ МУ ЈЕ ОДНЕО НЕОПХОДНЕ ПОТРЕПШТИНЕ НА БУКУЉУ. ТУ ЈЕ СРЕО ВОЈВОДУ КОСТУ ПЕЋАНЦА, И ПРИКЉУЧИО СЕ ЊЕГОВОЈ ЧЕТНИЧКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ, У КОЈУ ЈЕ ГЕНЕРАЛ НОВАКОВИЋ ВЕЋ СТУПИО. БОРКА ЈЕ ПРИГОВОРИЛА НИКОЛИ НА ЊЕГОВОМ ОДЛАСКУ У ЧЕТНИКЕ, НА ШТО ЈЕ ОН ОДГОВОРИО: ''ПРЕЧИ СУ МИ КРАЉ И ОТАЏБИНА, ЗАКЛЕО САМ СЕ''.

ПЕЋАНАЦ ЈЕ ПОСТАВИО ПОРУЧНИКА НИКОЛУ КАЛАБИЋА ЗА ВОЈВОДУ ЦЕРСКОГ И ВАЉЕВСКОГ.АЛИ ПОСЛЕ СВЕГА ТРИ ДАНА НИКОЛА СЕ ВРАТИО СА БУКУЉЕ. ПО БОРКИНОМ СВЕДОЧЕЊУ, БИО ЈЕ ''НЕРАСПОЛОЖЕН'' И ''ПУН ГОРЧИНЕ''. ПЕЋАНЦУ ЈЕ ПОСЛАО УНИФОРМУ И ОБЈАВУ, С ПОРУКОМ ДА ГА НАПУШТА ЗАТО ШТО ЈЕ ''КРЕНУО СА НЕДИЋЕМ''. ''НИКОЛА ЈЕ ПСОВАО НА САВ ГЛАС, БИО ЈЕ УБЕЂЕН ДА ЋЕ НЕДИЋ САРАЂИВАТИ СА НЕМЦИМА. НИЈЕ МОГАО ДА ПРИХВАТИ, ГОВОРИО ЈЕ ДА СЕ РОПСТВА ТРЕБА ОСЛОБОДИТИ, НИПОШТО БИТИ РОБ. КАКО СУ ВЕСТИ БИЛЕ СВЕ ГОРЕ, ОДЛУЧИО ЈЕ ДА ПОЂЕ У БОРБУ'', СВЕДОЧИЛА ЈЕ БОРКА. ЗА ПУКОВНИКА ДРАЖУ МИХАИЛОВИЋА НИКОЛА ЈЕ САЗНАО ОД УГЛЕДНОГ ВАЉЕВСКОГ АДВОКАТА, ИНАЧЕ СОЛУНЦА, СВЕТЕ ПРОТИЋА. СА ПРОТИЋЕВИМ ПИСМОМ-ПРЕПОРУКОМ ЛЕТА 1941. ГОДИНЕ ОДЛАЗИ НА РАВНУ ГОРУ.

Милослав Самарџић

Објављено са сагласношћу ИП " ПОГЛЕДИ " Крагујевац

ЊЕГОВА ПРВА ДУЖНОСТ БИЛА ЈЕ КОМАНДИР ПРАТЕЋЕ ЧЕТЕ ПУКОВНИКА МИХАИЛОВИЋА. ОД НОВЕМБРА 1941. ГОДИНЕ НИКОЛА ЈЕ КОМАНДИР ЧЕТЕ ГОРСКЕ ГАРДЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉА ПЕТРА II КАРАЂОРЂРВИЋА. НИКОЛА СЕ ПРВИ ПУТ ИСТАКАО НОВЕМБРА 1941. ГОДИНЕ, КАДА ЈЕ УСПЕО ДА НАБАВИ МУНИЦИЈУ ЗА СВОЈЕ САБОРЦЕ. ТА МУНИЦИЈА ЈЕ ОДЛУЧИЛА ИСХОД ПРВЕ РУНДЕ ГРАЂАНСКОГ РАТА ПРОТИВ КОМУНИСТА. ДОК СУ СЕ ЧЕТНИЦИ ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА БОРИЛИ ПРОТИВ НЕМАЦА НА ЈЕДНОМ ШИРОКОМ ФРОНТУ ОД ДРИНЕ И ВАЉЕВА ДО КРАЉЕВА, КОМУНИСТИ СУ ИХ 2. НОВЕМБРА НАПАЛИ С ЛЕЂА ИЗ ПРАВЦА УЖИЦА. ЧЕТНИЧКЕ ЗАЛИХЕ МУНИЦИЈЕ ВЕЋ СУ БИЛЕ ИСТРОШЕНЕ, А КОМУНИСТИ СУ УПРАВО ТО И ЧЕКАЛИ. У КРИТИЧНИМ ТРЕНУЦИМА, ДОК ЈЕ ПЛАНИРАНА ЕВАКУАЦИЈА НА ХОМОЉЕ, И ДОК СУ КОМУНИСТИ НАПРЕДОВАЛИ ПРЕМА РАВНОЈ ГОРИ, ПУКОВНИК МИХАИЛОВИЋ ЈЕ ДОЗВОЛИО КАЛАБИЋУ ДА МУНИЦИЈУ ЗАТРАЖИ ОД – СВОГ ОЦА, КОЈИ ЈЕ БИО ПОТПУКОВНИК ГЕНЕРАЛА МИЛАНА НЕДИЋА КАО КОМАНДАНТ ЈЕДАНАЕСТОГ ОРУЖАНОГ ОДРЕДА.

ПО СУСРЕТУ СА МИЛАНОМ КОЈИ ЈЕ УПРВИ МАХ НАСТУПИО АГРЕСИВНО ПРЕМА СВОМ СИНУ НИКОЛИ, ПОСЛЕ ДУЖЕГ РАЗГОВОРА ПРЕОВЛАДАО ЈЕ РАЗУМ И МИЛАН ОДЛУЧУЈЕ ДА ПОМОГНЕ ЧЕТНИКЕ ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА, И НАРЕЂУЈЕ ДА СЕ У СЕЛО БА УПУТИ ОСАМ КАМИОНА МУНИЦИЈЕ. ОД ТАД МИЛАН ПОСТАЈЕ ЈЕДАН ОД ДРАЖИНИХ САРАДНИКА. НЕШТО КАСНИЈЕ, 19. ДЕЦЕМБРА ИСТЕ ГОДИНЕ, НЕМЦИ СУ ОДВЕЛИ НА БАЊИЦУ НИКОЛИНУ И БОРКИНУ РОДБИНУ ГДЕ СУ ТРЕБАЛИ ДА БУДУ СТРЕЉАНИ. МЕЂУТИМ У ЈЕСЕН 1943. ГОДИНЕ, НИКОЛА ЈЕ УСПЕО ДА ИХ ИЗБАВИ ИЗ ЛОГОРА, ПРЕКО СВОГ ОБАВЕШТАЈНОГ ОФИЦИРА ЈАНКА КОШУТИЋА, ОДНОСНО ЊЕГОВИХ ВЕЗА У УПРАВИ ГРАДА.У ПРОЛЕЋЕ 1944. ГОДИНЕ ЗА ГОРСКУ ГАРДУ НЕПРИЈАТЕЉ БРОЈ ЈЕДАН ПОСТАЈУ КОМУНИСТИ. ДО ТАДА, ДЕЛОВИ ГАРДЕ СУ ВОДИЛИ САМО ЛОКАЛНЕ СУКОБА СА КОМУНИСТИМА, УГЛАВНОМ НА СВОМ ТЕРЕНУ У ЦЕНТРАЛНОЈ ШУМАДИЈИ. ЗБОГ ВЕЛИКЕ НЕСРАЗМЕРЕ СНАГА, ТО СУ ВИШЕ БИЛЕ ПОТЕРЕ НЕГО ПРАВЕ БОРБЕ. ПО ЕНГЛЕСКОМ НАРЕЂЕЊУ, ПАРТИЗАНИМА СУ ПРИСТУПИЛЕ ДВЕ КОМПЛЕТНЕ ИТАЛИЈАНСКЕ ДИВИЗИЈЕ, И ПРИПАЛО ИМ ЈЕ СВЕ ИТАЛИЈАНСКО НАОРУЖАЊЕ ДО КОГА СЕ МОГЛО ДОЋИ. ЗБОГ ЕНГЛЕСКЕ ПОДРШКЕ, ПРЕКО РАДИО ЛОНДОНА И НА ЛИЦУ МЕСТА, КОМУНИСТИЧКЕ МОБИЛИЗАЦИЈЕ СУ ИМАЛЕ УСПЕХА, НАРОЧИТО МЕЂУ ХРАВАТСКИМ ЖИВЉЕМ.

ВЛАТКО МАЧЕК ЈЕ ПОЗВАО ХРВАТЕ ДА ПРИЂУ КОМУНИСТИМА, А АНТЕ ПАВЕЛИЋ ИМ ЈЕ ДАО АМНЕСТИЈУ ЗА ТАЈ ПРЕЛАЗАК. ЦИЉ КОМУНИСТА И ЕНГЛЕЗА БИО ЈЕ ЈАСАН: ОСВОЈИТИ СРБИЈУ ПО СВАКУ ЦЕНУ. ТАКО ЈЕ ЧЕТНИЦИМА ЂЕНЕРАЛА ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА НАМЕТНУТ НОВ ЗАДАТАК: ОДБРАНИТИ СРБИЈУ ПО СВАКУ ЦЕНУ.У ТУ СВРХУ, ПРОЛЕЋА 1944. ГОДИНЕ ЂЕНЕРАЛ МИХАИЛОВИЋ ОСНИВА ДО ТАДА НАЈВЕЋЕ ЈЕДИНИЦЕ. НАЈБОЉА МЕЂУ ЊИМА БИЛА ЈЕ ЧЕТВРТА ГРУПА ЈУРИШНИХ КОРПУСА, НА ЧЕЛУ СА МАЈОРОМ ДРАГОСЛАВОМ РАЧИЋЕМ И НАЧЕЛНИКОМ ШТАБА КАПЕТАНОМ НЕШКОМ НЕДИЋЕМ.ЧЕТВРТУ ГРУПУ ЈУРИШНИХ КОРПУСА ЧИНИЛО ЈЕ ПЕТ ЈУРИШНИХ КОРПУСА, САСТАВЉЕНИХ ОД НАЈЕЛИТНИЈИХ БРИГАДА ИЗ ЗАПАДНЕ И ЦЕНТРАЛНЕ СРБИЈЕ, КОЈИМА ЈЕ ДОДЕЉЕНО НАЈБОЉЕ РАСПОЛОЖИВО НАОРУЖАЊЕ. ЈЕДНА ТАКВА ЈЕДИНИЦА НИЈЕ МОГЛА БЕЗ КАПЕТАНА НИКОЛЕ КАЛАБИЋА.

ОН ЈЕ БИО КОМАНДАНТ ДРУГОГ ЈУРИШНОГ КОРПУСА, СНАГЕ ОКО 1800 ЉУДИ. У ОВАЈ КОРПУС УШЛЕ СУ ДВЕ БРИГАДЕ ГОРСКЕ ГАРДЕ И ЈЕДНА БРИГАДА ИЗ ШУМАДИЈСКЕ ГРУПЕ КОРПУСА.НА ЧЕЛУ СВОГ ДРУГОГ ЈУРИШНОГ КОРПУСА КАЛАБИЋ ЈЕ УЧЕСТОВАО У СВИМ ВЕЛИКИМ БИТКАМА ПРОТИВ КОМУНИСТА У СРБИЈИ, ЛЕТА И ЈЕСЕНИ 1944. ГОДИНЕ: У ЖУПИ, НА ЈАСТРЕПЦУ, У ТОПЛИЦИ, НА КОПАОНИКУ, ПОНОВО У ЖУПИ, НА ЈЕЛОВОЈ ГОРИ И НА ПРИЛАЗИМА РАВНОЈ ГОРИ.ПОСЛЕ УПАДА ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ У СРБИЈУ, ЧЕТВРТА ГРУПА ЈУРИШНИХ КОРПУСА ЈЕ РАСФОРМИРАНА, И КАЛАБИЋА ПОНОВО ВИДИМО НА ЧЕЛУ ГОРСКЕ ГАРДЕ. ПРЕМА БОСНИ СЕ ПОВЛАЧИО У ЈУЖНОЈ КОЛОНИ ПРЕКО САНЏАКА.УОЧИ ПОКРЕТА ПРЕМА СРБИЈИ, ЗАПОЧЕТОГ 13. АПРИЛА 1945. ГОДИНЕ, СВЕ ЧЕТНИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ ПОДЕЉЕНЕ СУ У ТРИ БОРБЕНЕ КОЛОНЕ. НА ЧЕЛУ СРЕДЊЕ КОЛОНЕ, КОЈА ЈЕ ПОРЕД ОСТАЛОГ ИМАЛА ДА СЕ СТАРА И О БЕЗБЕДНОСТИ ВРХОВНЕ КОМАНДЕ, ВИДИМО ПОТПУКОВНИКА НИКОЛУ КАЛАБИЋА. ТАЧНО МЕСЕЦ ДАНА КАСНИЈЕ, ПОСЛЕ НАДЧОВЕЧАНСКИХ НАПОРА, СВЕ ТРИ КОЛОНЕ СТИГЛЕ СУ ДО КРАЈА СВОГА ПУТА: УНИШТЕНЕ СУ НА ЗЕЛЕНГОРИ, ОД СТРАНЕ НЕУПОРЕДИВО НАДМОЋНИЈИХ КОМУНИСТИЧКИХ СНАГА.

ПРЕЖИВЕЛЕ ГРУПЕ ВОЈНИКА УПУТИЛЕ СУ СЕ НА СВОЈЕ МАТИЧНЕ ТЕРИТОРИЈЕ, ДА НАСТАВЕ БОРБУ ЗА СЛОБОДУ СВОГА НАРОДА. СА НЕКОЛИКО ДЕСЕТИНА СВОЈИХ ЉУДИ, НИКОЛА ЈЕ УСПЕО ДА СТИГНЕ У ОКОЛИНУ ВАЉЕВА.НА ЗЕЛЕНГОРИ, КОМУНИСТИ СУ ЗАРОБИЛИ НИКОЛИНУ МАЈКУ ЈОКУ, СУПРУГУ БОРКУ И ЋЕРКУ МИРЈАНУ. ЗАПРАВО, ОНЕ СУ СЕ ПРЕДАЛЕ КОМУНИСТИМА, ПО НИКОЛИНОМ САВЕТУ, ПОД ЛАЖНИМ ИМЕНИМА. АЛИ ПЛАН НИЈЕ УСПЕО, ЈЕР ЈЕ НЕКО ОДМАХ ПРЕПОЗНАО КАЛАБИЋЕ. КОМУНИСТИ СУ МОБИЛИСАЛИ МИРЈАНУ У 18. ХРВАТСКУ УДАРНУ БРИГАДУ, ИАКО ЈОШ НИЈЕ ИМАЛА НИ 15 ГОДИНА, ДОК СУ ЈОКА И БОРКА ДОПАЛЕ ЗАТВОРА. СИНА МИЛАНА НИКОЛА ЈЕ ВОДИО СА СОБОМ ДОК ЈЕ ТО БИЛО МОГУЋЕ. ПОСЛЕ НЕКОГ ВРЕМЕНА ПОВЕРИО ГА ЈЕ СВЕШТЕНИКУ МИРУ ГЛУШЦУ, БЛАГАЈНИКУ У ЈЕДНОЈ БРИГАДИ ГОРСКЕ ГАРДЕ.
ОВАЈ ПЛАН БИ УСПЕО, И НИКОЛА БИ СПАСАО СВОГА СИНА, ДА КОМУНИСТИ У ТО ДОБА НИСУ МАСОВНО ХАПСИЛИ И СТРЕЉАЛИ СРПСКЕ СВЕШТЕНИКЕ. ПРЕМА МЕМОАРИМА АРХИМАНДРИТА ЈОВАНА РАДОСАВЉЕВИЋА, КОЈИ СЕ ПОЗИВА НА СВЕДОЧЕЊЕ ФОЧАНСКОГ ПОПА НОВАКА СТАНОЈЕВИЋА, МИРО ГЛУШАЦ ЈЕ УХАПШЕН 25 ИЛИ 26 МАЈА 1945. ГОДИНЕ, ЗАЈЕДНО СА ПЕТНАЕСТОГОДИШЊИМ МИЛАНОМ КАЛАБИЋЕМ И ДА СУ СТРЕЉАНИ У СЕЛУ БЛАЖУЈ НА ВРЕЛУ БОСНЕ. НИКОЛА ЈЕ ОДРЖАВАО ВЕЗУ СА СУПРУГОМ БОРКОМ ДО 22. ДЕЦЕМБРА 1945. ГОДИНЕ. ТОГА ДАНА ОНА ЈЕ ПРИМИЛА ПОСЛЕДЊУ ПОРУКУ ОД СВОГ МУЖА. ИСТИНУ О СУДБИНИ НИКОЛЕ КАЛАБИЋА КОМУНИСТИ ЈОШ УВЕК ДРЖЕ ИЗА СЕДАМ БРАВА.

ЂЕНЕРАЛ ДРАЖА МИХАИЛОВИЋ ЈЕ У ИСТРАЗИ, ВОЂЕНОЈ ОД МАРТА ДО ЈУНА 1946. ГОДИНЕ, НАВОДНО РЕКАО КОМУНИСТИЧКОЈ ПОЛИЦИЈИ ДА ГА ЈЕ НИКОЛА ИЗДАО. МЕЂУТИМ, ТО СЕ НЕМОЖЕ УЗЕТИ ЗА ОЗБИЉНО, АКО СЕ ЗНА НАЧИН КОМУНИСТИЧКОГ ИСЛЕЂИВАЊА. ОНИ УНИШТАВАЈУ ЉУДЕ СТРАШНИМ МУКАМА И ДРОГАМА, А ЗАПИСНИЦИ ИЗИСТРАЖНОГ ПОСТУПКА ПО ПРАВИЛУ СУ ФАЛСИФИКОВАНИ. ДОК ЈЕ ТРАЈАЛО СУЂЕЊЕ, ДРАЖА ЈЕ РЕКАО ДР. СТЕВАНУ МОЉЕВИЋУ, КОЈИ ЈЕ ТО КАСНИЈЕ ПРЕНЕО САПАТНИЦИМА У СРЕМСКОМИТРОВАЧКОЈ ТАМНИЦИ, ДВЕ СТВАРИ КОЈЕ СЕ ИСКЉУЧУЈУ. ПРВА ЈЕ: ''ИЗДАДЕ МЕ НИКОЛА''. А ДРУГА:''НИКОЛА ПОГИБЕ НА МОЈЕ ОЧИ''. ОВЕ ИЗЈАВЕ ПОУЗДАНО СВЕДОЧЕ О СТАЊУ У КОМЕ СЕ ДРАЖА НАЛАЗИО, АЛИ НЕ И О КАЛАБИЋЕВОЈ СУДБИНИ. КОМУНИСТИ НИСУ ОБЈАВИЛИ НИ ЈЕДАН ДОКУМЕНТ О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА НИКОЛЕ КАЛАБИЋА, НИТИ О ЗАРОБЉАВАЊУ ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА.
ВЕРЗИЈА КОЈУ СУ ШИРИЛИ ЗАСНИВАЛА СЕ ИСКЉУЧИВО НА СВЕДОЧЕЊИМА НЕКОЛИЦИНЕ ОЗОНАША КОЈИ СУ У ТОЈ АКЦИЈИ НАВОДНО УЧЕСТВОВАЛИ. ОНИ, НАЈПРЕ, КАЖУ ДА СУ НА ПРЕВАРУ, ПРЕДСТ;АВЉАЈУЋИ СЕ КАО ИЗАСЛАНИЦИ ИЛЕГАЛНЕ БЕОГРАДСКЕ ЧЕТНИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, ОДВЕЛИ НИКОЛУ У БЕОГРАД, 6. ДЕЦЕМБРА 1945, И ТУ ГА ЗАРОБИЛИ.МЕЂУТИМ, ЈЕДАН ДЕТАЉ СТАВЉА ПОД СУМЊУ ОВУ КОМУНИСТИЧКУ ВЕРЗИЈУ. РЕЧ ЈЕ О КАЛАБИЋЕВОЈ РАТНОЈ ТОРБИ, ПОЗНАТОЈ СА ФОТОГРАФИЈА. ТА ТОРБА ЈЕ СЛУЧАЈО НАЂЕНА У ЈЕДНОЈ СЕПТИЧКОЈ ЈАМИ, У ЈЕДНОМ СЕЛУ ПОРЕД УЖИЦА, СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА.
ДОМАЋИН КУЋЕ ЈЕ ПРОКОПАВАО СЕПТИЧКУ ЈАМУ, НАШАО ТОРБУ И ПРЕДАО ПОЛИЦИЈИ. БИЛА ЈЕ СКОРО СВА ИСТРУЛИЛА, КАО И ДОКУМЕНТА И ФОТОГРАФИЈЕ У ЊОЈ. ИПАК СЕ МОГЛО УТВРДИТИ ДА ЈЕ ТО РАТНА, ОФИЦИРСКА ТОРБА НИКОЛЕ КАЛАБИЋА. ДЕЛИМИЧНО ОШТЕЋЕНЕ И ОЧУВАНЕ ФОТОГРАФИЈЕ, КОЈЕ СУ СЕ НАЛАЗИЛЕ У СРЕДИНИ, УЖИЧКА ПОЛИЦИЈА ЈЕ ПОСЛЕ НЕКОГ ВРЕМЕНА ПРЕДАЛА ГРАДСКОМ МУЗЕЈУ РЕВОЛУЦИЈЕ, САДА НАРОДНОМ МУЗЕЈУ. ТО СУ ФОТОГРАФИЈЕ СИНА МИЛАНА, ЗА КОЈИМ ЈЕ НИКОЛА БЕСКРАЈНО ТУГОВАО И ОД КОЈИХ СЕ НИЈЕ РАЗДВАЈАО, КАО И ЋЕРКЕ МИРЈАНЕ.ШТА НАМ ГОВОРИ ПРИЧА О КАЛАБИЋЕВОЈ ОФИЦИРСКОЈ ТОРБИ? СВАКАКО ТО, ДА ЈУ ЈЕ ОН БАЦИО КАКО НЕ БИ ПАЛА КОМУНИСТИМА У РУКЕ.

КАДА СЕ ОДРЕКАО ТОРБЕ ОД КОЈЕ СЕ ГОДИНАМА НИЈЕ РАЗДВАЈАО, А КОЈА МУ НИЈЕ МОГЛА СМЕТАТИ У ХОДУ ИЛИ У БОРБИ, И КАДА СЕ ОДРЕКАО ФОТОГРАФИЈА СВОГ МРТВОГ СИНА, НИКОЛА СЕ НЕСУМЊИВО НАЛАЗИО У ВЕЛИКОЈ ЖИВОТНОЈ ОПАСНОСТИ. РАСТАНАК СА ТОМ ТОРБОМ, ЗА ЊЕГА ЈЕ ЗНАЧИО И РАСТАНАК ОД ЖИВОТА. БАЦАЈУЋИ ТОРБУ, САЧУВАО ЈЕ ОД СТРАДАЊА САРАДНИКЕ ЧИЈА СУ СЕ ИМЕНА ПОМИЊАЛА У ДОКУМЕНТИМА. ОНДА ЈЕ НИКОЛА КАЛАБИЋ ОКОНЧАО СВОЈ ЖИВОТ ПОПУТ РАЧИЋА, РАКОВИЋА, ВЕСИЋА И МНОГХ ДРУГИХ ОФИЦИРА: САМОУБИСТВОМ.

Милослав Самарџић

Објављено са сагласношћу ИП " ПОГЛЕДИ " Крагујевац